Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Манастир Моравци
Манастир Архангела Гаврила у Моравцима

'' Историјски подаци и сведочанства о настанку Моравичког манастира, с храмом посвећеним архангелу Гаврилу, веома су оскудни. Не зна се тачно ни када је настао, ни ко је оснивач прве светиње на овом месту. Али, "записи" у народном сећању веома су богати и разнолики.

Предање каже да је у давна времена овуда ходио извесни војвода Репа (или Рапа). Био је веома мудар и храбар и боловао од непознате болести, која је оставила видљиве трагове на његовом лицу. Једнога дана заспао је поред извора који се ту налазио и у сну му би речено да се том водом умије и окупа, па ће тако бити излечен. Тако је и било. Из захвалности Богу и целителној води, војвода даде да се сазидају црква и конаци, а манастиру поклони села и имања. И тако настаде манастир Моравци, назван према имену села у коме се налази. Предања су се касније проширивала, па је војвода Репа поистовећен с краљем Урошем Првим Храпавим, који је владао у тринаестом веку и који је свој надимак добио по ожиљцима на лицу.

Дуго је Моравички манастир био један од богатијих у овим крајевима. Све до 18. века, када су га Турци до темеља срушили. Запустео је манастир, а велики земљишни поседи поред реке Љиг зарасли у коров. Године 1798. јеромонах Герасим Георгијевић, кога је народ од милоште звао Хаџи-Ђера, почео је, уз помоћ сеоског кнеза Николе и народа овог и околних села, да обнавља манастир. Подигнута је нова црква брвнара, а од преосталог материјала манастирских рушевина сазидани су конаци за монахе. Тако је почео нови живот старе светиње. У њему су се окупљали духовници и ратници, угледни људи и народне вође. Радила је у њему и школа, све док је није разрушила залутала граната током Колубарске битке.

Даља судбина и историја овог манастира везана је за име духовника, народног вође и трибуна Герасима хаџи-Ђере Георгијевића, родом из Горње Црнуће. Мудар и вешт, способан да води народ и народне послове, да пише књиге и растапа злато, да сјетује рају и бори се речима као сабљом - сметао је Турцима, који су знали да је он један од српских вођа које припремају устанак. Када је почела сеча кнезова и када су Турци његовог сабрата хаџи-Рувима на превару довели у Београд и погубили, знао је да ће доћи и по њега. Чекао их је у свом манастиру. Посекли су га за време јутарње службе, пред олтаром, док се молио Богу и благосиљао народ.

Говори се да је његова погибија највише погодила Карађорђа, који је пре сваког боја "увраћао у кечерски крај, да се посаветује са хаџи-Ђером и од њега прими благослов за своје науме". Веле да је током устаничких битака говорио да је хаџи-Ђера увек с њима и да се радује њиховим победама.

И други српски поглавари долазили су у Моравички манастир, тражећи савет, молитву, договор, скровиште, реч охрабрења. Кнез Милош је у Моравцима одржао скупштину српских кнезова, после које су кренули на Чачак и до ногу потукли Турке. Поред браће, Јеврема и Јована, био је са њим и Лазар Мутап, који је сахрањен у манастиру Вујан, код Горњег Милановца.

Око 1835. манастир Моравци претворен је у парохијску цркву, а на месту старе цркве брвнаре, подигнута је нова, од камена. После само тридесетак година, због лоше изведених радова и ова црква је срушена и уместо ње подигнута нова (1858), која и данас постоји. То је једнобродна грађевина, с барокним звоником, зидана од цигле и камена. Нови иконостас постављен је 1939. На њему је осликано 27 икона, које је урадио протосинђел Никодим Бркић. Предање говори да су се овде налазиле и мошти апостола Томе које је хаџи-Ђера донео с поклоничког путовања у Свету земљу.

Данас поред цркве Моравичког манастира пролази асфалтни пут од Београда према Чачку, а као симбол некадашње ризнице учености и писмености овог краја, стоји Основна школа села Моравци.''  (Лист danas  15/11/2007)

‘’Dogodilo se na današnji dan: 1804. 9. januara  (po novom kalendaru) - ispred manastira Moravica Turci ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela „seča knezova“, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.’’

На  плочи са ликом Хаџи-Ђере на западном прочељу цркве су и стихови из песме ‘Почетак буне против дахија’:
‘’Моравцима цркви допадоше
и ту Хаџи-Ђеру погубише…’'

У цркви се налази неколико спомен-плоча изгинулима у ратовима 1912-1918. Такође је у једном обичном орману са стаклима на вратима изложен део старих црквених књига и предмета који се у службама користе. На орману је као мото написано: '' Ко не зна да цени своју прошлост  не може имати светлу будућност''.

Манастир се налази 4 – 5 км. од Љига ка Београду, тик уз Ибарску Магистралу.

Copyright © 2005 -