MANASTIR HILANDAR, SVETA GORA, ATOS, GRČKA.

Манастир Хиландар - највећа српска светиња,

Манастир Хиландар је један од 20 великих манастира на Светој Гори, у Грчкој. Први пут у списима помиње се 1015 године. Византијски цар Алексије 3 је 1198 дао Хиландар Светом Сави и његовом оцу Светом симеону ,, да буде Србима на поклон вечни ,,. Од тада па до данас у манастиру Хиландару живео је у молитви, посту и телесном и духовном подвигу, на хиљаде монаха. Њих 16 су канонизовани, проглашени светим. Хиландар поседује богате - ризницу,архив и библиотеку. У овом манастиру чувају се изузетно драгоцене реликвије - Христове,дарови Мудраца са Истока који су најавили Исусово рођење, једно од највећих парчаци Часног крста на којем је распет Исус Христос, делови моштију преко 100 светитеља... Овај манастир поседује око 3.500 икона, од којих се 8 сматра чудотворним, затим преко 500 рукописних повеља средњовековних владара, преко 1000 уникатних рукописних књига и многих других драгоцености.

Поред главне цркве, коју је изградио краљ Милутин Немањић и којој је припрату доградио Кнез Лазар Хребељановић у манастирском комплексу је још 12 цркава и параклиса. Унутар комплекса су и лоза Светог Симеона, бунар Светог Саве...

Хиландар има велику економију. Само на Светој Гори поседује преко 10.000 хектара земље. Велике поседе има и по Европи али и у Азији. Ове поседе Хиландару су кроз векове даровали многи владари, највише Немањићи. Манастир Хиландар је највећи и најпознатији српски манастир, свакако највећа српска светиња.

 

Првобитни Хиландар

Манастир Хиландар први пут се спомиње у списима 1015 године, када је његов игуман био Јевстатије. По својој прилици, основао га је Георгије Хеландарис Лађаревић по којем је и добио име. Као грчки манастир помиње 1076 године. Већ тада је био пуст и угашен, и уступљен светогорском манастиру Кастамониту.

Поново је зажевео и помиње се у једном акту 1169 године, када му је игуман био Герасим. Потом је поново запустео, јер су га стално нападали и пљачкали пирати. Најмлађи син српског владара Стефан Немања, Растко, замонашио се 1193 године у светогорском манастиру Старом Русику, поставши монах Сава, а три године потом монашки постиг примио је и његов славни отац, поставши монах Симеон.

На позив свог сина, који му је постао духовни отац, монах Симеон је отишао на Свету гору. Придужио му се у Грчком манастиру Ватопеду, где и данас постоји дивна фреска са приказом њиховог сусрета.

 

Хиландар постаје српски манастир

већ се било прочуло да је на Свету гору дошао син силног владара Немање. Чак и монаси који су живели сами у келијама по светгорским брдима, долазили су да га виде. А онда је и на Свету гору дошао и сам Немања. И то као монах Симеон. Он је био најславнији човек икада који је дошао да живи на Светој гори као један од монаха.

Убрзо су око Саве и Симеона почели да се окупљају срби жељни монашког живота. Пожелели су да имају свој, српски манастир на Светој гори. Стефан, Немањин средњи син којем је он оставио срспки престо, био је ожењен Евдокијом, кћерком византијског цара Алексија трећег анђела. Монаси Сава и Немања су од свог пријатеља Алексија трећег затражили да им уступи мали, напуштени манастир Хиландар. Цар је златопечатним словом - хрисовуљом 1198 године дао Хиландар монасима Симеону и Сави, да буде Србима на поклон вечни.

 

Прва обнова Хиландара и упокојење монаха Симеона

одмах пошто су добили хрисовуљу од византијског цара Александа трећег којом им је подарио запустели манастир Хиландар, монаси Сава и Симеон су почели да га обнављају. Прво су обновили цркву, а потом и монашке келије, трпезарију, кухињу и друге објекте потребне манастиру. Истовремено, утврдили су манастир пирговима - кулама, ради одбране од пирата и других разбојника.

Манастир још није био сасвим завршен када су монаси Сава и Симеон из Ватопеда прешли у њега. Са јужне стране цркве, поред олтара, монаху Симеону су саградили одвојену келију. Ту је остарели и онемоћали српски владар сада скромни монах, када не би могао да оде до цркве, на простој постељи слушао како манастирско братство Богу службу приноси. Монах Симеон предао је своју душу Господу 13. фебруара ( по јулијанском календару ) 1200 године, са каменом под главом и иконом Пресвете Богородице, која се и данас чува у Хиландару на прсима.

 

Сава уређује живот у Хиландару и гради испосницу у Кареји

када су се у њега доселили монаси Сава и Симеон, Хиландар је имао само 10 до 15 монаха. Већ након 6 година, хиландарско братство нарасло је на 20 монаха.

Први игуман српског манастира Хиландара звао се Методије. Методије је име и данашњем игуману Хиландара. Живот и богослужење у манастиру уређени су Хиландарским типиком који је Сава саставио по угледу на типик ( правило ) цариградског манастира Богородице Евергетиде ( велико доброчинитељка ). Манастир Хиландар којег су обновили монаси Сава и Симеон, простирао се на око пола површине данашњег здања, у његовом доњем јужном делу. Манастирска црква је била прилично мала. У то време, Сава је седишту Свете горе, Кареји саградио испосницу за Хиландарске монахе и за њу је урадио посебан типик Карејски типик, веома строг. У тој испосници и под тим правилима и сам је повремено живео.

 

Живот у Хиландару по правилима Светог Саве

 Манастир Хиландар успостављен је као општежитељни, као монашка заједним у којој сви њени чланови имају посебна задужења. Старешина манстира је игуман до њега је економ ту су еклисијар који се стара о цркви, типикар који води рачуна о поредку богослужења, дохијар који брине о финансијама манастира, затим трпезар, кључар, хлебар, рибар, мазгар ... да би живот у манастиру функционисао беспрекорно, неопходна је савршена послушност игуману.

Хиландарски монаси имају заједничке молитве у цркви и заједничке обеде у трпезарији. Богослужбени дан почиње вечерњом службом. Литургија се служи рано ујутро. Као и у многим другим манастирима, у Хиландару су само два обеда дневно .. ручак и вечера.

Хиландарски монаси, исповедали су се сваке вечери и често се причешћивали. Многи гости мирајни, који у Хиландар долазе свакодневно, посебно ако остану више дана, помажу монасима у кухињи, башти у воћњацима...

 

Хиландарски светитељи

манастир Хиландар је, свакако, највећи расадник високог свештенства Српске православне цркве. У Хиландару је поникло више стотина игумана српских манастира, на десетине владика од 12 српских архијепискома 10 их је био са Хиландара па 3 српска патријарха ... на Хиландару је узрасло 16 светитеља.

Српски светитељи који су у православном духу васпитавани у манастиру Хиландару су : Свети Симеон Мироточиви,Свети Сава први, Свети Сава други, Свети Јоаникије први, Свети Јевстатије први, Свети Сава трећи, Свети Никодим први, Свети Данило други ( сви Хиландарски игумани осим Светога Саве првог ), затим патријарси Свети Јефрем и Свети Макарије, па Свети Сисоје Синајит, Свети Никодим Тисмански, Свети Рафило Банатски, Свети Кирил, Свети Дамаскин Габровски и Свети Онуфрије Хиландарски. Сабор Хиландарских Светитеља се празнује 26. јула.

Није узалуд Свети Сава записао да не подиже Хиландар због себе него ради свог народа.

 

Краљ Александар Обреновић у посети Хиландару

Број српских монаха у Хиландару је након укидања Пећке патријаршије 1766 године почео да се смањује, а број монаха Грка и Бугара да расте. Манастир је запао у кризу и запретила је опасност да Срби изгубе управу над њим. На Велики четвртак 1896 године Хиландар је постетио краљ Александар Обреновић- Била је то прва посета овом манастиру једног српског владара након Немањића. На пола пута до манастира, недалеко од маслине коју је посадио цар Душан, Краљ је посадо две маслине и два чемпреса. Ту су касније изграђени крст и чесма краља Александра, који и данас постоје.

Краљ је у манастиру дочекао Васкрс, провевши читаву ноћ у цркви на бденију. На Литургији се причестио. Наредног дана, у понедељак наставио је пут за Атину на отварање првих савремених Олимпијских игара. Приликом ове посете краљ Александар Обреновић је отплатио све дугове Хиландара и вратио га под српску управу.

 

Икона Богородица Тројеручица

Најпознатија и најпоштованије икона у Хиландару и уопште у српском народу, и једна од најпоштованијих у православном свету је Богородица Тројеручица. Хиландарска Богородица Тројеручица била је домаћа икона Светог Јована саветника калифа Дамаска Валида за питања хришћана.

Јован је писао против јереси иконоборства. Зато су му одсекли десну руку. Држећи левом руку одсеченом Јован је читаву ноћ преклечао уз своју икону Богородице, молећи се Пресветој Мајци Божијој да га исцели како би могао даље да пише о исправности поштовања икона.

У знак захвалности, Јован је на икону пред којом је исцељен додао трећу руку од сребра. Од тада се она зове Тројеручица. Јован Дамаскин потом се замонашио и отишао у манастир Светог Саве освећеног, поневши са собом своју Тројеручицу.

Свети Сава Освећени, који је живео у 6 веку, оставио је завет монасима у свом манастиру да његов игумански штап ( патерицу ) од слонове кости причврсте поред његовог гроба и прорекао је да ће ту на поклоњење, у бућности доћи један царски син чије име ће бити као и његово - Сава. Када се тај царски син поклони његовом гробу прорекао је даље Сава Освећени, патерица ће се сама откачити и пасти на под. И заповедио је да је том Сави подаре, заједно са познатом манастирском иконом Богородицом Млекопитатељицом. Јован Дамаскин је заветовао манастирско братство да том царском сину подаре и његову икону Богородицу Тројеручицу. Пет векова касније, 1217 године, у манастир Светог Саве освећеном дошао је монах Сава, син српског владара Немање и патерица се откачила и пала на под. Пророчанство Светог Саве Освећеног се остварило !

Игумански штап ( патерицу ) Свети Сава је оставио у келији Преображења, који се и данас назива Патерица, Иконо Млекопитатељицу однео је у своју испосницу у Кареји, а Тројеручицу у манастир Хиландар.

Када је Хиландар, 1347 године, дошао српски цар Душан, однео је са собом икону Тројеручицу. У 15 веку она се, на чудесан начин поново обрела на Светој гори. Једног јутра монаси су је угледали привезану за самар магарета које се зауставило недалеко од манастира. Крајем 15 века у Хиландару се збило следеће чудо игуман је умро а многобројно монаси, Срби, Бугари, Грци и Руски нису могли да се договоре ко да га наследи. Док су те препирке трајале једног јутра су монаси када су дошли на службу у цркву на игуманском месту угледали икону Богородицу Тројеручицу. Вратили су је на њено место, али и наредна два јутра су је нашли да је на игуманском трону. Тада су схватили да Богородица хоће да реши проблем избора игумана у манастиру и на тај начин што ће она бити игуманија. Богородица Тројеручица била је игуманија Хиландара до недавно. Поред Хиландарске Тројеручица догодила се много чуда. Она је литијска икона. На њеној позадини насликана је чувена икона Светог Николе. У знак поштовања према овој икони Црква је у календару установила њен празник 25 јул.

Лоза Светог Симеона Мироточивог

Када се, 1200 године упокојио монах Симеон, велики српски владар Немања, сахрањен је уз јужни зид главне Хиландарске цркве. Убрзо је из његовог гроба протекло свето миро. За време Литургије наједном је читава црква замирисала.

Већ тада су на гробу Светог Симеона Мироточивог почела да се догађају чуда. Седам година након што се монах Симеон упокојио, Свети Свети Сава је његово мироточиво тело очувано у целости, не сатруло, пренео у манастир Студеницу у Србији. Монаси у Хиландару су били веома тужни због тога. Онда се Свети Сава у сну јавио игуману Методију и рекао му да је потребно да његово тело буде пренето у Србију, али да ће из његовог гроба, хиландарским монасима за утеху изнићи лоза и докле год она буде рађала на њима ће бити његов благослов. И лоза Светог Симеона је чудотворна. Грожђе са ње помаже бесплодним супружницима да добију децу. У Хиландару постоји упутство за употребу овог грожђа.

Хиландарска болница

Свети Сава је још Хиландарским типиком предвидео бригу о оболелим монасима. Заповедио је да се за болесне уреди посебна келија, а будући игуманима да свакодневно обилазе болеснике. Прва Хиландарска болница, прва у Српском народу, имала је 8 кревета. У време краља Милутина је проширена, а у време цара Душана је имала 6 двокреветних соба. Ова болница је имала и посебно склониште за оболеле од заразних и неизлечивих болести. Први лекари у Хиландару били су срби видари који су ту вештину научили од старих у својој породици. Они су знали да наместе поломљене кости и исчашене зглобове, да зацеле ране ...

Кнез Лазар је 1380 године хиландарској болници доделио помоћ која се имала исплаћивати сваке године. Крајем 15 или почетком 16 века у Хиландару је настала збирка текстова која је названа Хиландарски медицински кодекс. Хиландар данас има модерну малу болницу, у коју долази лекар из Србије.

Хиландарски метоси

 Манастиру Хиландару први метох ( имање манастира који није део манастирског комплекса ) подарио је монах Симеон, Немања још 1198 године. Потом су сви владари Немањићи Хиландару поклањали имовину тако да је овај манастир у 14 веку имао више од 30 метоха, са око 360 села у Европи али и Азији а највише у Србији и Грчкој.

Данас су Хиландарски метоси у Србији манастири Сланци и Хајдучица поседи у Врању, Ниш, Новом Саду ... Велики део Свете Горе је у власништву Хиландара. Најпознатији Хиландарски метох у Грчкој је Каково, надомак Свете Горе. Од некадашње 10.500 сада је на Какову у власништву Хиландара 1.800 хектара. На Какову је дивно вештачко језеро у којем се гаји риба за потребе манастира. На месту старе воденице, изграђена је црква Живоносног Источника.

Сачувано је предање да је Каково Хиландару у средњем веку поклонио турски велепоседник који је добио сина благодарећи грожњу са лозе Светог Симеона.

Манастирска економија

Ни један манастир на Светог гори, нема ни приближно обрадиве земље као што има Хиландар. Манастир Хиландар поседује само на Светој гори око 8.500 хектара земље. Виногради су засађени на преко 17 хектара, око 4.000 маслина на 6 хектара. Монаси Хиландара, многи ходочасници који желе да помогну, али и радници одржавају велике воћњаке под засадима шљива, лимуна, поморанџи, кајсија, брескви, јабука, лешника ... Чак хектар плодне земље заузима манастирска башта, повртњак, из којег се хране не само монаси него и велики број свакодневих гостију манастира. Ову башту је деценијама одржавао монах Јован који се упокојио када му је било 105 година.

Свети Сава је типиком прописао да се у Хиландару служи вино на трпези, осим када је пост на води што је јединствен случај на Светог гори. Недалеко од манастира је и пчелињак из којег се добија мед врхунског квалитета. На метоху Какову су уз велики рибњак пилана и столарска радионица ...

Пожари у Хиландару

Пожари су прилично чести на Светој гори. Манастир Хиландар је горео више пута. Године 1722 изгорели су северни и западни комплекс манастирских зграда, од пирга Свето Саве до пирга Светог Георгија. Чак једна четвртина манастира изгорела је 22 августа 1776 године. Тада су изгореле многе књиге. Горела је и сама црква. Хиландар је горео и 1891, 1950 и 1981 године. Највећи пожар ипак у манстиру Хиландару се догодио у ово време у ноћи између 3 и 4 марта 2004 године изгорело је око пола Хиландара. Било је страшно гледати како гори конак из 1814 године, па Бели конак. Братство манастира је са радницима и 5 ватрогасних екипа, ипак успело да угаси пожар, да сачува цркву, ризницу, библиотеку и друге драгоцености манастира. До дан данас је обновљено више од пола манастирског комплекса који је изгорео у овом пожару.

Манастирско гробље

Монахе који су живели у манастиру Хиландару и ту умрли, сахрањују на оближњем малом гробљу поред гробљанске цркве из времена краља Милутина. Сахрана монаха је скромна, како што је био и њихов живот. Полажу их у земљу без сандука. Након три године ваде њихове кости. Зато је на гробљу мало хумки, и ако је од настанка Хиландара у њему живело на хиљаде монаха. Кости одлажу у крипту гробљанске цркве - лобање на полице, а остали део скелета у заједничку гробницу. На неким лобањама је уписано име монаха чије су.

На Светој гори сматрају да су лобање монаха који су живели испуњавајући свој монашки завет, у молитви, посту, труду, без зависти, мржње, без настојања да себи угађају материјалним добрима - жуте, боје воска, а лобање осталих монаха који су били не одговорни, - аљкави, који својим животима нису испуњавали речи Јеванђеља су - црне. Душе монаха Светогорци, чије су лобање жуте, обитаваће у стању раја, а оних чије су лобање црне, у стању пакла.

 

Пут до Хиландара

Манастир Хиландар се налази на полуострву Халкидики, на северу Грчке. Ово полуострво има три крака, као три прста. Хиландар је на источном прсту који се зове Света гора - Агион Орос, на грчком. На Свету гору није дозвољено да се долази аутомобилом, преко копна, него само бродом. Тако се на Хиландар може доћи са источне стране, бродом од Јерисоса до Хиландарског пристаништа Хрусија, а са западне бродом од Уранополиса до пристаништа Јовањица. Од Хрусије до Хиландара иде се пешке око пола сата. На том путу се пролази поред пирга - куле краља Милутина, који је служио за одбрану манастира од гусара, и поред крста цара Душана, који је подигнут на месту где су монаси дочекали свог српског владара који се у Хиландар склонио од куге. На том месту је цар Душан посадио маслину која је жива и данас. Од Јовањице до Хиландара постоји стари пут, а у новије време је изграђен новији дуг 10 километара, којим саобраћају манастирска возила.

Manastir Hilandar - tel. 23770/23-797,   tel. 23770/23-108                   Manastir Kakovo - tel. 23770/22-685